„Nemoj da se bojiš“

Nemoj da se bojiš
Nemoj da se bojiš
Sve dok srce kuca
Znači da postojiš

Nemoj da se bojiš
Nemoj da se bojiš
Sam protiv mraka
Moraš tu da stojiš

Nemoj da se bojiš
Nemoj da se bojiš
Sve dok srce kuca
Znači da postojiš

Nemoj da se bojiš
Nemoj da se bojiš
Naš grad je živ
I nada još postoji
Nemoj da se bojiš,
I nemoj da se bojiš
Uzdignuta ruka sad ti dobro stoji

Uzeli su sve
I dan i noć
I danas i sutra
Ali moraš da se boriš
Više nema nazad
Nemoj da se bojiš
Veruj nisi sam dok na uglu stojiš

Više se ne bojim
Moraš da se boriš
Više se ne bojim
Moraš da se boriš
Više se ne bojim
Moraš da se boriš
Više se ne bojim …

Tiho jutro nežno i plavo
stojimo i ispijamo vreme
što zastane, zastane pa krene

Tako je lep i tužan svet, rekla je

Opet lake zvezde švercujem u noći
čuvam nečiji san do jutra što će proći
Tiha voda mora bez plime
samo vetar što nosi njeno ime

Kako je lep i tužan svet, rekla je

Naša noć nestaje u dim
ja stvarno nemam,
nemam ništa s tim
suza pada poslednji je čin
više nemam kuda, kako
niti s’ kim

Naše obale od sada su stene
došao je kraj poslednje nam scene
ja još stojim i ispijam vreme
što zastane zastane pa krene

Kad ljubav krene kreni i ti, rekla je

Naša noć nestaje u dim
ja stvarno nemam,
nemam ništa s tim
Suza pada poslednji je čin
više nemam kuda, kako
niti s’ kim

Nisam siguran
u kišu što pada
nisam siguran
u šlep što sa rekom se rve
nisam siguran u udarac iz prve
nisam siguran
u praznike što jure
nisam siguran

NISAM SIGURAN, NISAM SIGURAN
KUD OVO JUTRO VODI
NISAM SIGURAN, NISAM SIGURAN
DAL HODAMO PO VODI?

Nisam siguran u
francuski kvartet
nisam siguran
u igrače na struni
nisam siguran u gradove na vodi
nisam siguran
u nebo što se kruni
nisam siguran

NISAM SIGURAN, NISAM SIGURAN
KUD OVO JUTRO VODI
NISAM SIGURAN, NISAM SIGURAN
DAL HODAMO PO VODI?

Nisam siguran, u reči što nose bure
Al sam siguran u osmeh moje nove cure
SASVIM SIGURAN

Ona zamišlja stalno
da se more talasa
samo ona kad uzdiše
Njena kosa se njiše
kada vetar severac
njeno ime spomene

Kako prolazi vreme
više nije do mene
to što moram da se sakrijem

I kad sam nadomak smisla
ona uspeva tad
u pramen kose da me savije

Ona osmehom kaže
ove boje su tvoje
što ih jutro razlije
Vreme tiho nas mazi
nežno šapatom kruži
mali dodir osvojen

Neke reči su slepe
ali zlata su vredne
kad ih vetar donose
Tvoje misli su moje
kada pomešam boje
koje oči ne vide

Da l’ sam to samo ja
il’ je to naša sudbina
kada pomešam boje
koje nisu moje
san već odsanjan

Da l’ si to stvarno ti
il’ su to naši stihovi
Da l’ su to naši dani
noćas precrtani
san već odsanjan

Ti znaš
moje snove
Ti znaš
da vetar nas zove
Ti znaš
da večnost je tama
Ti znaš
da ne budeš sama

So i vetar u njenoj kosi,
Novo jutro sporo nosi
Miris mora i brodske trube,
U oblaku tuge sporo se gube

Kad neko voli za šaku soli,
Duboko duboko to zna da boli
Mesec kaže da imam dar
Al još mi u glavi bruji ona stvar

TI znaš
moje suze su more
Ti znaš
neke daleke zore
Ti znaš
čije snove sanjam
Ti znaš
da nebo je tama (brana)

Ne plašim se od tog puta
što kroz snove danju luta
treba hteti treba proći
reči želje što će doći

To je naša potera
smehom strah što otera
To je naša potera
duša ispod pepela

Nežno nebo što je brana
i na vetru stara rana
to je danak tuđih dana
ne plaši nas ova tama

To je naša potera
smehom strah što otera
to je naša potera
usta puna čemera

Niske noći rane zore
njene usne kao more
šunjao se bos po ledu
a u meni kao sve u redu

Na vrhu zamka koji spava
spustila se njena glava
U toj školjci svest što ima
odneće nas ova plima

To je naša potera
smehom strah što otera
To je naša potera
noći boje bisera